До манастира се долази путем Београд - Нови Сад када се скрене за Иришки венац.Прођу се ознаке за Гргетег и Крушедол и наиђе се на путоказ
према Великој Ремети.По предању подигао га је краљ Драгутин познат као "сремски краљ" у првој половини 14 века.Међутим вероватније је да је
манастир са црквом настао у другој половини 15 века и то 1509 год.Први писани помен је из доба турског султана Сулејмана ИИ из
1541 год. Црква је сазидана од камена и опеке са само једним улазом и 5 веома лепих прозора које је начео зуб времена. Била је живописана.
Од фресака је остало мало, претпоставља се да су из 1566-1568 год. Као и остали фрушкогорски манастири и Велика Ремета није могла избећи рушење.
Због одмазде за изгубљену битку код Петроварадина 1716 год. у којој је Еуген Савојски поразио Турке, спаљени су скоро сви манастири па и Велика Ремета.
Обнова је почела врло брзо, већ 1720 год. Био је уточиште за монахе манастира Раковица крај Београда и монахе из манастира Вољавче.
Манастирски конаци опкољавају манастир са све 4 стране тако да личи на тврђаву. И данас се у манастир може ући само кроз велика засвођена врата.
У манастиру доминира велики звоник подигнут 1734/35 год.Један је од најстаријих и сигурно највиши у Срему са својих 38,60 м и 8 спратова.
На првом спрату налази се мала капела посвећена Св. Јовану Претећи. Од старих фресака из 1568 сачувано је само неколико.
Иконостас је радио непознати мајстор а престоне иконе су донете у манастир из Русије. Веома је интересантно да је манастир сликан споља.
Од тих фресака сачувана је у ниши на северном зиду фреска Богородице са малим Христом.На јужном зиду су два светитеља ратника
од којих један непознат а други је Св. Димитрије како седи на престолу а два анђела му држе круну. Све до 19 века у манастиру је био портрет
Петра Великог који је даривао манастир. У манастирском конаку чува се велика икона Чудотворна мајка Божија уоквирена медаљонима из 1678 год.
Такође у конацима је основан музеј старе српске црквене музике са експонатима и нотама из средњег века које нису биле истог облика као данас.
За време ИИ светског рата манастир је опљачкан. Потребна је детаљна рестаурација целе цркве која је
споља оронула што се види посебно по прозорима. Манастир је активан и о њему брину монаси и монахиње.
